Starački prsti , hrapavi ,debeli
kroz usnule ravni virtuozno plove,
prave sve što nam podsvest poželi,
i ove noći prave nam snove.
Snovi se prave od žice i vune
stegnu li jako, pucaće strune ,
olabave li, izdaće žica,
zaljuljaće svet od pahuljica.
Pa mora grbinu svoju da krivi,
na naočarim’ planinsko jezero nosi;
tek kad san na javi zaživi
javiće se maštarije kao otkosi.
Devojčice malih kika i mašni,
dečaci musavi, nemirne kose;
najviše sanjare nestašni
i najlepše slike u duši nose.
Rastrčani, razdragani
čupanjem repa i davanjem cveta
hode putevima koji su samo njima znani,
koji vode osvajanju željenog sveta.
Veliki je to teret za kosti stare,
mora vešto tkanje da plete.
Snovi koji kvare umesto da prave
često u čoveku izgube dete.
