Vlast i vlastodršci moraju
u svojoj privatnosti i tišini
da veruju u opravdanost svoje uloge suca
da bi se igrali bogova po prašini
jer veruju, i bogati veruju.
Al’ samo svojim slobodnim ustima
i za opšte dobro smeraju
da red uvedu lancima.
Iz jaja progresa- ništa
sem dobrih reči
ne sme kmeknuti,
nit’ se izleći.
Sve je gladno, a sito,
a svi su siti i gladni,
pa ćutanjem plaćaju sve to
zbog čega su sitni, nebitni, jadni.
I mitovi se lepe preko religija,
sve staro, sporo je- praznoverica;
živahnost, duh- guta anemija;
kult kruga- svakodnevica;
ugušena sloboda svega i sveta,
podmukli, veštački osmeh, tu je.
Anonimnost se gasi, jer cveta.
U glavi promaje prerasle su u lične oluje.
Istrošeni vazduh, želuci prazni,
prljava skrama radničke prste oblaže;
umazane, ližu ih, ljube po kazni,
ponosite, roditeljske, mrtve straže.
Ostalo je samo čvrsto kopno na kom stojimo nestalno
i pola koplja pobodeno postojano,
sva očekivanja nam je vrag ostavio odavno sami da odbacimo.
