Ja sam čovek odrasli

sa vremenom ozbiljnim radnim,

jeste da mi zubi još nisu porasli

al’ radim, glockam sve kada ogladnim.

 

Jeste, ozbiljan sam, pre svega, molim

iako često me svi presvlače

pa sevam na sve dupencetom golim

i često kmečim, vrištim i plačem.

 

Već godinu dana se manekenstvom bavim,

svi rođaci za to mare pa daju mi igračke, pare;

umem da ih šarmiram, očaram, ošašavim,

samo mi stajling pelene kvare.

 

I smejem se, kikoćem se stalno,

osmeh je ono što najlepše znam

i prvu sam benkicu već prerastao odavno,

bez maminog stomaka- to sam porast’o sam.