Bilo je to jednog dana, mališa, tek tako,
bilo je proleće i vreme divno,
pobeglo mi srce, neosetno, lako,
verovatno kada sam kinuo.
Možda je to bilo
dok sam čačkao nos?
Ma, sigurno je kada sam kinuo,
celo leto sam išao bos!
A vidiš, tvoja mama,
tu je nastao problem pravi!
Srce je moje našla
i nije htela da mi javi.
Nego ga je vodala sa sobom,
nosala ga gde god je išla
i svake bi noći pred spavanje
s njim se igrala k’o s medom od pliša.
Tih dana meni je bilo strašno, užasno.
Kad uzmu ti srce, to katastrofično boli,
te sam i morao tako strasno i užasno
svog srca radi tvoju mamu da volim.
Da volim? Da, tako sam jednog lepog dana
kad je bilo kasno već juče
shvatio da mi je srce zavela tvoja mama,
pa je počelo i za nju da tuče.
Mališa, kad krene srce za drugog da tuče,
to jedna je užasna, strašna stvar.
No, ponekad i nešto lepo nađe i privuče,
evo, meni je donelo mamu na dar.
Eto, baš tako je to bilo, baš
tako smo se nas dvoje upoznali.
Kako si došao, i to bi da znaš?
To drugi put, za sad si mali.
Mada, tada... Bila je zima,
vreme hladno, ali divno.
Izgubio sam deo sebe
verovatno kada sam kinuo…
